5. NEDELJA

Poslednjih deset dana ne mogu da se sastavim. Pocela sam da radim,  uz sve to trebalo mi je vremena da nabavim dodatnu opremu za rad. Negde izmedju jurnjave za materijaom i obuke na koju sam neplanski krenula,  sam se razbolela. Skoro se nisam tako lose osecala. Posledice jos uvek osecam,  astma me gusi jos uvek iako je vec deseti dan. Skroz sam zapostavila dijetu. Nije za pohvalu nikako. Ni na treninge nisam isla jer kasljem.

Nadam se da cu se stabilizovati i opet organizovati.

Danas sam isla u centar za gojaznost u dz Zarkovo. Doktorka koja me primila je izuzeztno ljubazna. Pregledala je rezultate iz laboratorije i zadovoljna je.  Mogu se pohvaliti sa – 3kg!

Hej 3kg to je vec napredak za mene, cak i vise nego ocekivan

Idemo napred

Dan 14.

Bolovi su postali nepodnosljivi. Celu noc nisam spavala. Pred zoru sam zaspala,  prespavala dorucak. Doktorka mi je dala dexason i diklofen inekcije (ok nije dr ali mladi tehničar jeste) .

Osecam se malo bolje,  ruku mogu donekle da pomeram. Koliko neki mali pogresan potez moze da te onesposobi.

Rucak je bio u sklopu restrikcije. I dalje ne konzumiram secer ni voce,  i osecam se ok u vezi toga. Pritisak mi je 120, za divno cudo. Inace je bio oko 140 gornji.

Nadam se da ce bol sutra prestati,  kako bih mogla na traku. ‘pa ne hodas na rukama’  kazu mi. . . Dakle sutra traka. Veceras sam peske išla uzbrdo tri stanice . . Nije bilo strasno. Jer. . Endorfin . .

Hvala na svim sugestijama,  savetima,  podrsci. Ulazim u trecu nedelju i nadam se napretku.

💗

 

Dan 11. 12. 13.

Znala sam da mora nesto da me poremeti. Ceo vikend sam provela sa majstorima. Pukla je cev u kuci. Radovi su potrajali beskrajno dugo, poremetili mi nabavku i spremanje hrane. One koju bih trebala da jedem. Tako su se u subotu u nedostatku vremena jele spagete od belog brasna i mleveno meso. Vecera razeni hleb i jaja. Kooolaps. Nedelja nista bolja. Rucak piletina povrce salata.. Uvece mi se desio peh.  Istegla sam ligamente desne ruke na vrlo glup nacin. Turpijajuci nokte.  Nisam vam rekla da se time bavim, manikirom. Bila sam u dilemi da li da uopste idem na trening. Ubedili su me da idem. I hvala im (joj). Trening je bio naporan ali odlican. Izdrzala sam 30min na 5km/h

Idemo dalje

Dan 9.

I evo nas u devetom danu.  Danas sam isla u dom zdravlja do nutricioniste.  Po recima moje doktorke moracu malo da modifikujem ishranu. Naime zbog insulinske rezistencije trebala bih da uz rucak i veceru uzimam i parce hleba. Pogotovo zbog Glucofage koji pijem. Vise ne bih imala pad secera i drhtavicu. Ovo i nije tako lose jer mi bas tesko pada rucak bez hleba. Laboratorijske analize cu uraditi tokom sledece nedelje . Nadam se da ce sve biti u granicama.

Danas je dan pauze od treninga,  mada sam se pela uzbrdo 😠 do doma zdravlja – bice da sam lepo potrosila jos koji gram 😊😊😊😊

j

 

Dan 8.

Yeeeey pocela je druga nedelja mog putovanja. Za sad zadovoljna.

Ni kisa me nije omela da odem na trening,  30min 5.2km/h zaista sjajan osecaj. Samo da se javi dobrovoljac za masazu posle treninga 🙂

Nivo endorfina i serotonina na zavidnom nivou 😜

 

Dan 7.

Moram priznati da je minus faza trajala kratko. Danas je divan dan 🌞.

I sutra ce biti divan.

Dorucak spelta palacinke , pileca prsa, paradajz(u 7h)

Rucak kupus meso

Vecera salata paradajz,  prsa pileca

Sutra je jos jedan divan dan,  uz jos jedan osmeh 😊

Dan 6.

Danas sam totalno upropastila ritam.  Opet sinoc nisam mogla zaspati,  ustala sam u 11h . Umesto dorucka (jer mi je falilo  pola stvari uz tortilje)  otisla sam pravo u teretanu. Brzi hod sam ubrzala na 4.7km/h. Osecaj je divan kad istrcite svoju rutu ili svoju satnicu. U povratku sam kupila sve sto je falilo. I sela da jedem DORUCAK!

Ko normalan jede to u 1h ? Tortilje razene,  prsa cureca,  brdo paradajz salate. . Oci su mi bile gladne. Rucak ce biti kupus i meso. Ako nista bar uvece ne jedem UH.

Vecera verovatno salata samo

Moram se potruditi da resim problem nesanice, to mi bas remeti dan.

Kisa pada,  ja sam pospana. Borim se da izdrzim budna do uvece.

Dan 5.

Vec 5. dan. Danas sam otisla u teretanu i zatekla zakljucana vrata. Pfff koja to teretana ne radi nedeljom?  Skroz sam se smorila. Takav mi je bio i ostatak dana. Skuvala sam kupus sa mesom za 7 dana,  bar imam takav utisak. Jela sam bez hleba. Uzasno mi nedostaje hleb uz rucak. Danas mi je bio bas nizak pritisak.  Prezivecu valjda. Vecera belanca praziluk salata. 

Tek je 21h. Gladna sam. Pre ce biti kriza za secerom. Daj nek prodje ovaj dan sto pre. Popila sam vode ko kamila. I dalje mi nesto fali.

Evo primera kako mi krecemo na dijetu

fb_img_1488418344064

 

Dan 4.

Sinoc sam se sva ukocila , boleo me svaki deo tela. Srecom jutros je bilo bolje. Probudila sam se kao vampir u 8h , naravno gladna . Ostatak ukucana se bunilo sto pravim buku subotom rano.

     Ko da odoli ovim palacinkama.  

2017-03-04-14-46-51

Sad su mi one od belog brasna blah. Malo salate, sira. . . Savrseno za dobro jutro. Danas je dan pauze od sporta,  jedva cekam sutra da idem na traku.

Inace,  ja nisam oduvek bila bucka. Kao devojka imala sam 55kg , dobro gradjena.jacca5-1 Sa 24 godine sam rodila sina,  ugojila sam se 10kg, koji nisu ‘otišli ‘  kao kod vecine zena. Sa 26 sam rodila cerku,  +10kg. Nakon porodjaja,  a i u narednim godinama sam dobijala na tezini. U sali kazem bujala ko kvasac. Bila sam strasno nezadovoljna,  nesrecna . Moj tadasnji muz me vise nije gledao kao zenu. Bila sam samo mama,  i neko ko sprema kuva. Postala sam jako depresivna. Sve sam manje imala zelju za izlaskom iz kuce. Sve manje sam se druzila sa starim prijateljima. Dan za danom,  godina za godinom. Usledio je razvod, kao jos jedna losa stvar sa kojom je trebalo da se izborim. Moji kilogrami su se gomilali sve brze. Ja sam prosto mrzela samu sebe. Krenula sam na terapije kod psihoterapeuta koja mi je pomogla da sama uvidim gde je problem,  da vidim gde sam i ko sam. Bila sam nacisto izgubljena. Terapije su imale ogroman uspeh. Za razliku od drzavnih sluzbi gde vam uvale par kutija lekova,  ili nutricionisti izvuku iz fioke vec spreman jelovnik,  ovo je bilo drugačije iskustvo. Otreznjenje. Polako sam se vracala u sopstveni zivot. To je proces. Morala sam da se trgnem. Testovi su pokazali insulinsku rezistensciju, sto je odlican put ka dijabetesu.

 Presekla sam,  jer sam zaista stigla do dna. Moram priznati da sam pokusavala ovih godina da promenim nesto, ali bezuspešno . Mnogo volje i upornosti treba. Nikog nisam imala da bude uz mene. Zato sam i pokrenula blog.

Rano je jos za neke utiske , ali osecam se odlicno i optimisticno.

💑